Razmišljam često o tome, a volim da to pitanje postavim svojim prijateljim i poznanicima.
Šta je za vas dobar grad za život? Šta vam je značajno kada sumirate “kvalitet života u gradu”?
Par prijatelja mi je reklo da im je značajan sadržaj koji jedan grad nudi, pa tako mnogi ne bi mogli (želeli) da žive u manjem gradu. Nije da ćeš svako veče izaći negde, ali znati da postoji izbor je važna stavka.
Naravno tu su i druge “klasične” karakteristike koje bismo voleli da se podrazumevaju kao osigurane u jednom mestu u kome stanuješ: bezbednost, kvalitet obrazovanja, lakoća transporta, čist vazduh, ali i osećaj da živimo u sistemu koji je organizovan i manje haotičan.
Znate onaj osećaj u Gradu kada su praznici i svuda stižete za mnogo kraće vreme? Nekako da se taj lagodni i manje nervoze vajb lakše prenosi na sve ljude…
Gde je tu sada tema sporta i rekreacije? Mnogima to, pa naravno, nije na visokoj listi prioriteta. Ne bih se ni ja zbog dobro organizovane sportske kulture ili ponude preselio negde drugde. I to sigurno ne bi bio razlog da ne emigriraš u drugi grad ili državu. Opet, to nije razlog da ponudu u Beogradu u oblasti trčanja, sportova izdržljivosti i fitnesa ne učinimo još boljom.
Moje mišljenje je da građenje takve ponude nekako priblžava naš Grad svetskim tokovima u kojima je život mnogo više usmeren na ta bliža – neposrednija zadovoljstva.
U BRC-u smo posebno zainteresovani za taj osećaj povezanosti koje članstvo u BRC-u daje.
Naime, trčanje, hodanje, trening u Klubu i grupi, zajednička putovanja i Pobednik koji je u kretanju – sve su to samo prilike da se povežemo i stvorimo zajednice u društvu koje je podeljeno i otuđeno.
Nekada si znao sve komšije iz zgrade ili ulice, sada znaš ekipu iz Kluba sa kojom treniraš. Često vidim da su ljudi ostali bolji drugari sa društvom iz Kluba i da su nastavili da se druže duže i prisnije, nego sa npr. roditeljima dece iz vrtića ili škole. Veze iz Kluba su neopterećene mnogim ulogama koje igramo u onom našem nesportskom životu.
Manje se tu upoređuješ sa drugima jer se družiš i sa mlađima i starijima, i onima i ovima. Ima smisla jer te ljude nisu upoznao/la na roditeljskom ili poslovnom sastanku, već u helankama, znojave kako trče i huču da im je teško, zajedno sa tobom.
U svemu tome, vidim priliku za BRC i ljude u njemu. Ta druženja i te zajednice koje se stvaraju su nešto posebno – gajite ih. Nije to svakodnevno i ne podrazumeva se.
Nisam to viđao u teretanama gde sam trenirao, a često sam viđao u BRC-u.
Zato ovaj februarski uvod završavam sa lepim informacijama o promišljenim programima sa kojima nastavljamo za sve vas koji trenirate.
Spremili smo neke nove izazove i posebno smo spremili programe za početnike: Škola trčanja, Kurs hodanja, Senior Fitnes i Power Walking za sve vaše prijatelje koji bi krenuli sa nama.
Sada imamo i vaučere, poklon kartice za vaše drugare, pa je verujem da je još lakše podeliti radost kretanja. Ako ne znate kako da ih motiivište eto nove prilike.
Ovog puta, pored onog: Birajte najbolje za sebe, kažem i ovo: Birajte najbolje i za sebe i svoje najmilije.
